Najplaćenija radna mesta u Austriji u IT sektoru

Razlike u platama u Austriji su velike, a analiza platforme „Kununu“ pokazuje da su primanja najveća u IT sektoru.

Sa prosečnom bruto godišnjom platom od 62.673 evra, IT sektor ponovo predvodi rang listu i znatno je iznad austrijskog proseka od 51.185 evra.

Slede ga sektor bankarstva (58.660 evra), energetski sektor (58.231 evra), oblast istraživanja i razvoja (57.695 evra) i mašinstva (56.699 evra). Oblast istraživanja i sektor mašinstva pretekli su na petom mestu medicinu i farmaciju, ali i konsultantski sektor.

Ipak, među profesijama, lekari zarađuju najviše, sa bruto godišnjom platom većom od 95.000 evra. Slede ih softverski inženjeri sa zaradom od oko 82.500 evra godišnje.

Među austrijskim pokrajinama, vodi Beč, gde je prosečna godišnja plata 53.293 evra. Zatim slede Forarlberg (52.740 evra) i Gornja Austrija (51.461 evra). Međutim, među gradovima, Linc zauzima prvo mesto sa 53.330 evra, odmah ispred Beča, koji je iza sebe ostavio Filah, Grac i Salcburg.

Veličina kompanije takođe pravi razliku. Plate su najveće u kompanijama sa 1.000 do 10.000 zaposlenih (oko 55.800 evra), dok je kompanijama sa do 50 zaposlenih, zarada u proseku oko 49.100 evra.

Početnici sa iskustvom do tri godine zarađuju u proseku oko 42.700 evra bruto godišnje. Nakon šest do deset godina iskustva, prihod raste na oko 52.600 evra, a nakon više od deset godina na skoro 57.800 evra. Odgovornost za zaposlene dodaje u proseku 8.600 evra godišnje.

U bankarskom sektoru, plate se povećavaju za oko 41 procenat sa profesionalnim iskustvom, a za skoro 60 procenata sa odgovornošću u menadžmentu.

U svim sektorima, povećanje zbog odgovornosti za zaposlene je oko 27 procenata.

Značajna je i vidljiva razlika u platama među polovima. Analiza plata pokazuje da žene zarađuju manje – u proseku 45.699 evra bruto godišnje, dok muškarci zarađuju 54.424 evra. To predstavlja razliku u platama između muškaraca i žena od približno 16 procenata. Planirana Direktiva EU o transparentnosti plata ima za cilj da pomogne u smanjenju ove razlike, ali, ključni faktor ostaje doslednost sprovođenja novih propisa.