Nemački jezik ključan za uspešnu integraciju

Socijalna integracija je posebno uspešna ako imigranti rano nauče nemački jezik, aktivno ga koriste u svakodnevmom životu i na radnom mestu i bržo počnu da rade, pokazuje istraživanje koje je za kabinet austrijskog kancelara i Austrijski fond za integraciju (ÖIF) sproveo Statistički zavod Austrije.

Rezultati istraživanja su utvrdili vezu između redovne upotrebe nemačkog u svakodnevnom životu i boljeg poznavanja tog jezika.

Tako se pokazalo da 83 odsto ljudi koji gotovo isključivo govore nemački jezik na poslu, primećuju značajna poboljšanja u svojim veštinama prilikom upotrebe tog jezika.

Ako se uz nemački redovno koristi još jedan jezik, brojka pada na 65 procenata. Za ljude koji pretežno ili isključivo govore drugi jezik u svakodnevnom radu, procenat je značajno manji – oko 38 odsto.

Nemački jezik bolje znaju oni koji su u Austriju došli kao deca – čak 95 odsto njih konstatovalo je znatno veća poboljšanja u korišćenju jezika. Oni koji su imigrirali starijoj dobi, između 45 i 59 godina – to je slučaj sa samo 33 odsto njih.

Ljudi sa jasnom namerom da ostanu u Austriji takođe češće primećuju da bolje govore nemački jezik – 72 odsto onih koji navode da definitivno ili verovatno žele da ostanu u Austriji prijavljuju umerena do značajna poboljšanja u znanju nemačkog jezika. Isto to važi za samo 59 odsto onih koji još uvek nisu sigurni u vezi sa svojim budućim mestom boravka.

Rezultati takođe pokazuju i da zaposlenje značajno doprinosi integraciji.

Ljudi koji su već bili zaposleni pre imigracije imali su znatno veću verovatnoću da budu zaposleni u Austriji (91 odsto) nego oni bez prethodnog zaposlenja (76 odsto).

Stope zaposlenosti su posebno visoke među ljudima koji i su došli u Austriju zbog posla – 95 odsto.

Međutim, stopa zaposlenosti je niža među onima koji su u Austriju došli kao raseljeni ili tražeći azil (77 odsto), ili zbog porodice (79 odsto) i partnerstva (90 procenata).

Primetne su razlike i kada je reč o ulasku na tržište rada – čak 86 odsto onih koji su zbog posla migrirali u Austriju našlo je zaposlenje u u roku od 12 meseci. Skoro dvostruko manje – 46 procenata onih koji su u Austriju došli kao izbeglice uspelo je da se zaposli.

Razlike su prisutne i u integraciji muškaraca i žena na tržište rada. Dok je 92 procenta muškaraca već bilo zaposleno u Austriji u vreme istraživanja, kod žena je to slučaj u 82 odsto.

Drastičnije su razlike među onima koji su u Austriju došli kao izbeglice, pa je tako već bilo zaposleno oko 76 odsto muškaraca iz Sirije, ali svega 50 odsto sirijskih žena.

Slične razlike su evidentne među izbeglicama iz Avganistana i Somalije.

Ispitanici u su bili pojedinci stariji od 16 godina, sa i bez „migracione pozadine“, kao i imigranti iz odabranih zemalja porekla koji su boravili u Austriji najmanje 12 meseci. Istraživanje je sprovedeno u dva talasa 2024. i 2025. godine – talas iz 2024. godine bio je fokusiran na znanje i usvajanje nemačkog jezika i obuhvatio je 3.807 imigranata, dok je fokus talasa iz 2025. bio na učešću na tržištu rada, a obuhvatio je 4.158 imigranata.

Uzorak su činili ljudi iz Avganistana, BiH, Rumunije, Srbije, Sirije, Turske, Ukrajine, Ruske Federacije i drugih zemalja.

Ipak, anketirano je i skoro 1.000 ljudi rođenih u Austriji kao uporedna grupa.

Svi učesnici su odabrani da budu reprezentativni primer na osnovu Centralnog registra stanovništva.