Nobelovu nagradu za hemiju dobili Henri B. Kagan i Kenso Soai

Naučnici Henri B. Kagan i Kenso Soai su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju za otkriće nelinearnih efekata i autokatalize u asimetričnoj organskoj sintezi.

Neki molekuli, poput aminokiselina, postoje u dve varijante koje predstavljaju međusobne slike u ogledalu. Međutim, živi organizmi sadrže samo jednu od tih ogledalskih varijanti. Kako je mogla da nastane ovakva hemijska asimetrija dugo je bila misterija za hemičare. Henri B. Kagan i Kenso Soai dotkrili su rešenje ove zagonetke i ove godine za svoja dostignuća dobili ovu prestižnu nagradu.

Hemija života je ono što hemičari nazivaju homohiralnom, prema grčkim rečima za „isto” i „šaka”. Poput šaka, sve aminokiseline postoje u dve varijante koje su kao lik i odraz u ogledalu, ali se samo jedna od njih nalazi u proteinima u vašim ćelijama. Druga se retko sreće u prirodi.

Hemičari su se dugo pitali kako nastaje homohiralnost. Kada su počeli da eksperimentišu sa hemijskim reakcijama koje mogu da stvore dva molekula-ogledalna lika, u epruvetama su uvek dobijali jednake udele oba oblika. Ipak, hemičari su težili tome da proizvedu samo jedan od tih oblika, jer pri razvoju molekula koji stupaju u interakciju sa živim bićima – na primer u farmaceutskoj industriji – samo jedan od tih oblika ima željeno dejstvo.

Nobelova nagrada za hemiju za 2026. godinu odaje priznanje otkrićima koja su hemičarima omogućila da sprovode hemijske reakcije koje dovode do homohiralnosti, navodi se u obrazloženju.

Kagan je napravio prvi odlučujući korak 1986. godine, kada je otkrio novi način upravljanja hemijskim reakcijama. To mu je omogućilo da stvori veći višak jednog od tih oblika nego što se prethodno smatralo mogućim.

Soai je napravio sledeći korak. U ključnoj publikaciji iz 1995. godine opisano je kako je osmislio prvu hemijsku reakciju koja je imala potencijal da bude homohiralna. Godine 2003. konačno je uspeo. Predstavio je reakciju u kojoj je nastajao samo jedan od dva moguća oblika. Osim samog života, niko pre toga nije postigao takav uspeh.

Zahvaljujući Kaganu i Soaiju, sada znamo kako može nastati homohiralnost. Njihova otkrića bila su od presudnog značaja za hemičare koji osmišljavaju reakcije za proizvodnju farmaceutskih proizvoda, navodi se u saopštenju Švedska akademija nauka koja dodeljuje Nobelovu nagradu naučnicima za izuzetan doprinos na polju hemije.

Prva Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je 1901. holandskom hemičaru Jakobusu Henrikusu van ‘t Hofu, „za otkriće zakona hemijske dinamike i osmotskog pritiska u rastvorima“.

Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju bili su Susuma Kutugava, Ričard Robson i Omar M. Jagi za otkriće metalnih organskih mreža.

Najmlađi dobitnik ove prestižne nagrade imao je 35 godina. Francuz Federik Žolio dobio je Nobelovu nagradu 1935.godine za sintezu novih radioaktivnih elemenata.

Nagradu je delio sa svojom suprugom Iren Žolio-Kiri, čerkom Pjera i Marije Kiri.

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju imao je 97 godina. Ova nagrada dodeljena je Nemcu Džoniju B. Gudinafu 2019. godine za razvoj litijum-jonskih baterija.

Nagradu je delio sa još dva naučnika, Englezom M. Stenli Vitingamom i Japancem Akirom Jošinom.