Održiva stabilnost i budućnost BiH moguća samo povratkom izvornoj logici Dejtona

U Beču je održana naučna panel diskusija pod nazivom „Dejtonski okvir i političke realnosti u Bosni i Hercegovini” posvećena analizi društvenog i političkog razvoja BiH tri decenije nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Događaj su organizovali Centar za federalističke i međunarodne studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banja Luci i Centar za srpske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Austriji.

Na početku skupa prisutnima se obratio šef Predstavništva Republike Srpske u Austriji Mladen Filipović koji je bio i moderator događaja, nakon čega su uvodna izlaganja imali Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske, i Siniša Bencun, ambasador BiH u Austriji.

Predavanje je održao prof. dr Mihael Gajstlinger, stručnjak za međunarodno i ustavno pravo sa Univerziteta u Salcburgu, koji je govorio o pravnim i političkim aspektima dejtonskog okvira u kontekstu savremenog međunarodnog prava.

Pored predstavljanja iscrpne analize Dejtonskog mirovnog sporazuma sa osvrtom na istorijske i međunarodno-pravne specifičnosti, prof. Gajstlinger se osvrnuo i na ulogu Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

“Kancelarija visokog predstavnika je zadužena za nadgledanje provođenja civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma. Od samog početka implementacije Dejtonskog sporazuma, može se izvući zaključak da osoba koja će delovati kao visoki predstavnik mora biti dogovorena od strane Saveta bezbednosti UN. Svi visoki predstavnici imenovani nakon prvog predstavnika, s izuzetkom pretendenta na tu poziciju od 2021. godine, bili su pozdravljeni, podržani ili dogovoreni od strane Saveta bezbednosti UN”, rekao je Gajstlinger.

Centralni deo događaja činila je panel diskusija na kojoj su učestvovali prof. dr Čedomir Antić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji i docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banja Luci i prof. dr Nina Sajić, vanredna profesorika Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banja Luci.

Diskusija je bila usmerena ne samo na institucionalno nasleđe Dejtona, već i na šire političke realnosti koje su oblikovale BiH tokom protekle tri decenije.

Sajić istakla je da BiH ni tri decenije nakon Dejtonskog sporazuma nije u punoj meri preuzela vlasništvo nad sopstvenim političkim procesima, te da je dugotrajni međunarodni nadzor doprinio razvoju kulture zavisnosti umesto kulture političke odgovornosti.

“Održiva i stabilna budućnost BiH nije moguća bez povratka izvornoj logici Dejtona, zasnovanoj na unutrašnjem dogovoru, uvažavanju ustavne strukture i ravnopravnosti konstitutivnih naroda i entiteta”, naglasila je Sajićeva.

Prema njenim rečima trajna politička stabilnost može se graditi jedino kroz jačanje povjerenja, dijaloga i kompromisa unutar domaćeg institucionalnog okvira, a ne kroz spoljno upravljanje i nametanje rešenja.

Antić govorio je o tome kako je Dejtonski sporazum oblikovao politički sistem BiH, kao i o njegovoj kompatibilnosti sa savremenim evropskim standardima demokratije i političkog predstavljanja.

Predstavio je argumentaciju o tome da je Dejtonski sporazum kontinuitet jedne međunarodne, posebno evropske, pravne i diplomatske tradicije koja ima specifične kratkoročne i dugoročne posledice.

Ambasador Vranješ analizirao je ulogu međunarodnih aktera, sa fokusom na delovanje Kancelarije visokog predstavnika i Saveta za implementaciju mira.

U tom kontekstu otvorena je rasprava o uticaju međunarodnog nadzora na politički razvoj zemlje, kao i na njenu evropsku perspektivu.

“Visoki predstavnici zajedno sa Savetom za implementaciju mira se godinama ponašaju kao okupaciona uprava u BiH, potpuno u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Jedino unutrašnji konsenzus političkih predstavnika tri konstitutivna naroda, bez mešanja stranih aktera u procese donošenja odluka, može dovesti do političke stabilnosti u BiH, inače ova državna zajednica pod okupacionom upravom nema budućnost”, naglasio je Vranješ.

Naučnoj panel diskusiji prisustvovali su predstavnici društvenog i javnog života Beča, akademske zajednice i diplomatskog kora, među kojima su bili i predstavnici stalne misije Ruske Federacije pri OEBS-u, ambasada Ruske Federacije, Republike Srbije, Mađarske i Finske.

U završnici panela zaključeno je da dugoročna stabilnost i funkcionalnost BiH zavise prvenstveno od postizanja unutrašnjeg političkog konsenzusa i istinskog domaćeg dijaloga i dogovora.

Skup je ocenjen značajnim doprinosom akademskoj i stručnoj raspravi o savremenim političkim izazovima u BiH, te kao platforma za razmjenu mišljenja između akademske zajednice i donosilaca odluka.