Poezija u poslaničkim klupama – više od 20 umetnika iz dijaspore na Evropskom festivalu u Beogradu

Više od 20 umetnika iz dijaspore okupilo se na Evropskom festivalu u Beogradu, događaju osmišljenom sa puno ljubavi i pažnje koji na specifičan način šalje poruku da umetnost ne poznaje granice.

Susret umetnika i publike je započeo u Narodnoj skupštini Srbije, da bi se čitanjem poezije nastavio u Klubu RTS-a, zatim u Kući Đure Jakšića u Skadarliji i u restoranu „Šešir moj“.

Domaćin Evrpskog festivala, predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragan Stanojević istakao je da je umetnost jedan od najlepših načina da se ljudi upoznaju, povežu i razumeju, a da je upravo povezivanje ljudi, kultura i zajednica jedna od važnih misija odbora na čijem je čelu.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim i poželim dobrodošlicu u Dom Narodne skupštine. Posebno mi je drago što danas imamo priliku da u ovom domu ugostimo talentovane ljude, umetnike i učesnike Festivala, koji svojim stvaralaštvom, pokazuju da umetnost ne poznaje granice“, rekao je Stanojević.

Dodao je da rad Odbora nije usmeren samo na parlamentarne aktivnosti u užem smislu, već i na pokretanje novih inicijativa i otvaranje Narodne skupštine za kulturu, umetnost, nauku, mlade i dijasporu.

On je podsetio da je povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, u Domu Narodne skupštine Srbije prvi put priređena kulturna manifestacija, posvećena njenom životu i delu, kao i da je obeležavajući 300 godina od osnivanja Troickosavska, današnje Kjahte, predstaviljena i ličnost grofa Save Vladislavića, kroz promociju monografije, forum i izložbu, posvećenu ovoj značajnoj ličnosti srpske istorije i predstavniku srpske dijaspore.

Naveo je i da je Odbor povodom obeležavanja 170 godina od rođenja Nikole Tesle, pokrenuo inicijativu da se ubuduće redovno obeležavaju godišnjice velikih ličnosti srpske dijaspore u Skupštini Srbije, kako bi se njihov život, delo i doprinos predstavili novim generacijama i široj javnosti.

„Narodna skupština treba da bude mesto susreta, dijaloga i predstavljanja najboljeg što naš narod i zemlja imaju da ponude, a ne samo mesto u kojem se donose zakoni i vode parlamentarne rasprave. Tako vidimo i današnji Evropski festival umetnosti“, dodao je Stanojević.

Poručio je da su Srbi koji žive van Srbije deo našeg zajedničkog kulturnog prostora i važna veza Srbije sa evropskim i svetskim okruženjem.

„Zato su ovakvi susreti značajni. Oni nisu samo prilika da predstavimo umetnički talenat i stvaralaštvo, već i da se upoznamo, razgovaramo i uspostavimo nova prijateljstva i saradnju. Ovde su oni koji svojim talentom, kreativnošću i entuzijazmom grade mostove između različitih zemalja i kultura“, kazao je Stanojević.

U muzičkom delu programa nastupio je vokalni ansambl Brojanice. Dame su festival ulepšale pesmom, a nastup su započele pesmom Srpkinja.

Profesor Svetlana Matić zahvalila je Stanojeviću na podršci i na tome što je omogućio da prvi put u istoriji pesnici, iz više od 20 zemalja, mogu da govore poeziju u poslaničkim klupama.

„Beograd je sada evropski centar poezije i kulture. Iz dvadeset zemalja, umetnici, muzički stvaraoci, pisci i pesnici okupili su se na jednom mestu, da pošalju poruku mira, ljubavi i tolerancije čitvom svetu. Biti pesnik, to je misija, zanimanje, ljubav prema životu i svemu što nas okružuje. Stihovima ulepšavamo život svakom ko želi da nas čuje. Pesnik svojim emocijama boji svakodnevni život koji je prepun izazova, boreći se za bolje sutra. Pesnik se odriče realnosti, u korist neke nove stvarnosti, realnije, pravednije i lepše“, rekla je Matić, koja je i jedna od organizatora ove nesvakidašnje kulturne manifestacije.

Osnivač Evropskog festivala umetnosti Marija Viktorija Živanović istakla da je da je ovo 45. put da se održava Evropski festival umetnosti, koji je od osnivanja održan u čak 35 evropska grada.

Matić je Stanojeviću uručila Plaketu za životno delo i poklonila svoju knjigu „Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji“, a predsednik Odbora je na poklon od Marije Viktorije Živanović dobio knjigu „Kosmetska klet“.

Na festivalu su uručene i diplome.

Laureati za životno delo:

• Dragan Stanojević, za očuvanje kulture i umetnosti

• Goran Perčević za očuvanje kulture i umetnosti

• Veselin Dželetović za roman „Srpsko srce Johanovo“ i film „Žetva“

• Maja Herman Sekulić za književnost

• Nada Aničić Crljenica za književnost

• Gabrijela Ubavić Baumgarten, operska pevačica, za doprinos razvoju kulture i umetnosti

• Danka Stojiljković za tradicionalnu muziku

• Vesna Dimić u oblasti tradicionalne muzike

• Biljana Petković za tradicionalnu muziku

• Žarko Dančuo za tradicionalnu i pop muziku

• Milica Lilić za književnost

• Dragiša Simić, zdravičar

• Stane Ribič za očuvanje srpske kulture

• Vladan Rakić za književnost

• Dragan Bataveljić u oblasti pravnih nauka

• Matija Bećković za književnost

• Ljubivoje Ršumović za književnost

• Gordana Sarić za književnost

• Društvo novinara Vojvodine za očuvanje kulture i umetnosti

• Vjera Rašković Zec za književnost

• Marija Miljević Rajšić za očuvanje kulture i umetnosti

• Mirjana Nikić za očuvanje kulture i umetnosti

• Živorad Ajdačić za očuvanje srpske kulture

• prof. dr akademik Radmila Tonković, prva žena u istoriji avijacije Vazduhoplovnog saveza Srbije

• Milanka Berković za trajni doprinos razvoju kulture obrazovanja i umetnosti

Nakon čitanja poezije u parlamentu, učesnici Festivala su nastavili svoje nastupe u Klubu RTS-a i u Kući Đure Jakšića.

Organizovana je i „Šeširijada“ u Skadarliji, a nagradu za „naj-šešir“ ponele su Dragana Ljuna, dr Radmila Tonković, Maja Herman Sekulić.

Dodeljene su i nagrade za naj-fascinator i to Slađani Ivanović, Milici Dimić, Krunici Ristić.

Učesnice Šeširijade su nosile šešire modne kreatorke Snežane Kovačević.

Program i druženje su nastavljeni u restoranu „Šešir moj“ uz zvuke harmonike i obraćanje glumice Ljiljane Jakšić, do kasnih večernjih sati.