Predstojeći predsednički izbori u Francuskoj noćna mora za NATO

Predsednički izbori u Francuskoj 2027. godine mogli bi da prerastu u ozbiljan bezbednosni problem za NATO, pošto značajan deo francuskih birača podržava kandidate koji se protive sadašnjoj ulozi Pariza u Alijansi, piše Politiko.

NATO se priprema za veoma realnu mogućnost da bi sledeći francuski predsednik mogao da napravi ogromnu rupu u Alijansi, ističe evropski portal.

Dok se savez bori sa sumnjama u vezi sa odbrambenom posvećenošću Vašingtona Evropi i ponovo se naoružava kako bi se pripremio za mogući napad Rusije, nedavne ankete u Francuskoj pokazuju da oko polovine francuskih birača na izborima sledeće godine podržava kandidate koji imaju primedbe na NATO.

Marin Le Pen iz krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje želi da izvuče Pariz iz integrisane komande bloka, dok je Žan-Lik Melešon, krajnji levičar, rekao da želi da napusti savez.

Povlačenje Francuske, jedine nuklearne sile EU, iz NATO-a zadao bi težak udarac Alijansi, dovodeći u pitanje raspoređivanje francuskih vojnika u Rumuniji i Estoniji, ograničavajući pristup ključnoj opremi za bojno polje i otupljujući vojnu koordinaciju među 32 članice.

I vreme takođe nije moglo biti gore. Pod Donaldom Trampom, SAD su počele da smanjuju snage u Evropi, ostavljajući druge saveznike da se utrkuju u izgradnji svoje odbrane kao odgovor na upozorenja da bi Rusija mogla da napadne Savez ove decenije.

„Sa manjim prisustvom SAD, ono što ne želite jeste da se velika evropska zemlja distancira od Saveza, posebno u vreme kada je cilj da Evropljani, uključujući Francusku naravno, preuzmu veću odgovornost“, rekao je Džejmi Šej, viši saradnik za odbranu u tink-tenku „Prijatelji Evrope“ i bivši portparol NATO-a.

Posledice napuštanja jedinstvene komande NATO-a bi donele probleme Parizu, kao i Alijansi.

„Nadamo se da Francuska razume dugoročne koristi jakog NATO-a… i da to zahteva da se Francuska u potpunosti integriše u strukture NATO-a“, rekao je finski ministar odbrane Anti Hakanen za Politiko.

„Zato se nadamo da će u odbrambenoj politici zadržati svoju političku liniju na jakoj poziciji“, dodao je Hakanen.

Iako su predsednički izbori tek za oko osam meseci, a i ishod je daleko od izvesnog, postoji postoji mogućnost da kandidati ublaže svoje stavove o Aijansi nakon što budu izabrani — slično kao što je to učinila italijanska premijerka Đorđa Meloni 2022. godine. Ali s obzirom na istorijski napet odnos zemlje sa Alijansom, pretnja NATO-u je ozbiljna, podvlači Politiko.

„Plašim se tih izbora. Izgubiti Francusku bilo bi užasno“, rekao je jedan neimenovani diplomata NATO-a.

Ovo ne bi bio prvi put da Francuska napušta integrisanu komandu NATO-a.

Tako je 1966.godine, tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol okončao učešće svoje zemlje u vojnim strukturama NATO-a, navodeći potrebu za većim suverenitetom. Proterao je oko 26.000 vojnika i primorao NATO na preseljenje u Belgiju. Pariz je poništio tu odluku tek 2009. godine, pod bivšim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Ako se to ponovi, Pariz verovatno neće u potpunosti prekinuti veze sa Alijansom, rekao je Fabris Potje, izvršni direktor političke konsultantske kuće Rasmusen Global i bivši šef za planiranje politike u NATO-u.

Međutim, „bilo bi glupo misliti da će postojati kontinuitet“ pod novim tvrdokornim predsednikom, rekao je on.

„Francuzi nikada nisu bili najveći podržavaoci NATO-a“, dodao je ukazujući da je zbog toga to pitanje interesantno za populiste.

Prema internoj anketi Alijanse iz ovog proleća, u koju uvid imao Politiko, oko 54 odsto francuskih birača reklo je da bi glasalo za ostanak u NATO-u, što je drugi najniži broj od 32 članice NATO-a posle Crne Gore.

I dok je francuski dvokružni predsednički izborni sistem ranije sprečavao tvrdolinijaške pristalice da pobede dok se birači okupljaju oko umerenijih kandidata, to se možda neće dogoditi sledeće godine.

Le Penova je najavila da bi, ukoliko bude izabrana za predsednika, povukla Francusku iz integrisane vojne komandne strukture NATO-a, ali bi zemlju zadržala u političkom delu Alijanse. Ona tvrdi da je takav korak neophodan kako bi Pariz povratio vojnu i stratešku samostalnost. Rojters

Melanšon zastupa još radikalniji stav – potpuno povlačenje Francuske iz NATO-a. On smatra da Alijansa predstavlja sredstvo američkog uticaja u Evropi i zalaže se za nezavisniju francusku spoljnu i odbrambenu politiku.

„Francuska nije samo osnivač već ključni igrač u ovom savezu i to ne samo zbog svog nuklearnog arsenala“, rekla je Mari-Anjes Štrak Cimerman, predsednica Odbora za odbranu Evropskog parlamenta.

 „Postoji samo jedna grupa koja može da profitira, a to su neprijatelji naše slobode“, upozorila je ona.

U teoriji, odluka o napuštanju komandnih struktura NATO-a mogla bi se doneti odmah, objasnio je francuski general-potpukovnik Mišel Jakovljef, bivši zamenik načelnika štaba u vojnom sedištu Saveza.

Francuski predsednik ne mora da se konsultuje sa parlamentom, a klauzula o jednogodišnjem povlačenju u sporazumu NATO-a odnosi se samo na zemlje koje napuštaju političke strukture alijanse — što ne bi nužno bio slučaj prema Le Penovoj politici.

U praksi bi, međutim, verovatno trajalo oko godinu dana, procenio je Jakovljef, jer bi tranzicija podrazumevala povlačenje oko 1.000 oficira stalno raspoređenih u NATO, kao i uspostavljanje tela za vezu za koordinaciju sa alijansom u budućnosti — baš kao što je to učinio De Gol nakon što je Francuska napustila komandu.

Ali čak i nakon De Golovog poteza, Pariz je nastavio da održava bliske veze sa NATO-om i često se pridruživao raspoređivanjima. Sa tvrdolinijaškim predsednikom sledeće godine, to bi se moglo odvijati drugačije.

Najveći strahovi u tom scenariju tiču se budućnosti francuske borbene grupe od 1.200 vojnika u Rumuniji, neformalne saradnje Francuske sa NATO-om u vezi sa nuklearnim oružjem i njenih specijalizovanih kapaciteta poput satelita i obaveštajnih podataka, prema rečima trojice diplomata NATO-a.

Na primer, bez Francuske, vojni planeri NATO-a bi izgubili pristup jedinom evropskom nosaču aviona na nuklearni pogon, amfibijskoj floti koja uključuje brodove klase Mistral, obaveštajne satelite CERES i moćnu mornaricu sposobnu da rasporedi oko 65 procenata svoje flote – stopa čak i iznad SAD, rekao je Jakovlef.

„Činjenica je da imamo po malo od svega“, tvrdi Jakovlef, dodajući da bi odlazak Francuske iz komandne strukture takođe imao „budžetske posledice“ za Alijansu, pošto Francuska trenutno doprinosi 10 procenata godišnjeg operativnog budžeta NATO-a od 5,3 milijarde evra.

„To bi oslabilo Alijansu jer smo i dalje najznačajnija sila posle Amerike“, rekao je on.

Ali napuštanje komandnih struktura NATO-a bi takođe naštetilo Francuskoj.

Iako bi zemlja zadržala svoje mesto u političkim telima NATO-a — uključujući i pravo glasa na aktiviranje klauzule o međusobnoj odbrani Alijanse — njena ovlašćenja bi se smanjila kada su u pitanju vojni predlozi, jer se mnogi prethodno pregovaraju sa vojnim osobljem NATO-a, rekao je Jakovlef. To znači da bi Pariz mogao samo da „prihvati ili odustane“ od konačnih predloga.

Francuska bi takođe izgubila visoke pozicije unutar Alijanse, rekao je Jakovlef, uključujući mesto vrhovnog komandanta savezničkih snaga za transformaciju, mesto zamenika komandanta u sedištu vazduhoplovnih snaga NATO-a i mesto načelnika štaba u bazi Brunsum u Holandiji. A ako Francuska prekine razmenu informacija, to bi moglo da oteža njen sopstveni pristup informacijama o tome šta se dešava u ostatku Alijanse.

Izlazak bi „svakako značio gubitak uticaja, a to bi mnogo koštalo politički, tehnički, operativno i strukturno“, upozorava Jakovlef.

Politički, takođe, to bi moglo da znači da Nemačka postane vodeća evropska članica NATO-a.

„Sa odlaskom Francuske i povlačenjem Amerikanaca, Nemačka bi morala da pojača svoju ulogu“, rekao je diplomata NATO-a.

„Već je došlo do masovnog ekonomskog, političkog pomeranja ka Nemačkoj i Poljskoj. Izlazak Francuske bi jednostavno ubrzalo ta dešavanja“, rekao je Šej.

Da bi se sprečio najgori mogući scenario, tvrdi je Šej, zvaničnici NATO-a trebalo bi da počnu da pregovore sa političarima iz Nacionalnog okupljanja i Nepokorene Francuske kako bi ih ubedili u ove nedostatke — i da ponude Parizu više komandnih mesta kako bi pokazao svoj značaj za Alijansu.

U Alijansi vlada uverenje da će NATO preživeti, ali dodaju da će biti veoma opasno.