Prvaci u Beču ne znaju nemački, FPÖ traži posledice

U mnogim školama u Beču prvaci ne znaju nemački jezik, zbog čega Slobodarska partija Austrije (FPÖ) predlaže posledice za sve koji ga ne uče.

Prema podacima „Agende Austria“, 60 odsto učenika koji su klasifikovani kao „vanredni” đaci zbog nedovoljnog znanja nemačkog jezika, zapravo je rođeno u Austriji.

Situacija je posebno kritična u okrugu Liesing, gde taj procenat iznosi 76 odsto.

U Donaustadt-u iznosi 72,3 odsto, a u Floridsdorfu 71,7 odsto. U okrugu Favoriten, 1.696 od 2.561 prvaka nema dovoljno znanje nemačkog jezika. U Margaretenu taj udeo dostiže čak 74,8 odsto.

Šef poslaničkog kluba FPÖ u bečkoj skupštini Maximilian Krauss smatra da su ovi podaci dokaz da obavezna godina u vrtiću, koju su uveli vladajuće stranke SPÖ i NEOS, nije donela nikakve rezultate.

Podaci pokazuju da situacija u vrtićima deluje još sumornije – u državnim obdaništima u glavnom gradu, za 11.450 dece od ukupno 16.731 nemački jezik nije maternji. U privatnim vrtićima taj udeo je porastao sa 43 na 53 odsto.

Za FPÖ efikasna mera za suzbijanje ovog problema bila bi „provera znanja jezika počev od treće godine života”.

Međutim, gradska vlast je odbacila taj predlog. FPÖ bi takođe pozdravio uvođenje posledica za roditelje koji ne pohađaju kurseve nemačkog jezika zajedno sa decom.

Pojedinci „koji odbijaju da poštuju mere moraju računati na finansijske posledice, poput ukidanja dečjeg dodatka i socijalne pomoći”, smatra Krauss.

Izostanak odlučnih mera u ovom trenutku samo bi doveo do stvaranja „generacije budućih korisnika socijalne pomoći”, kaže Krauss i dodaje da osobe na koje se to odnosi nikada ne bi mogle da se uključe u tržište rada zbog nepoznavanja nemačkog jezika.