Šefica MMF-a upozorava na sve veći jaz između bogatih i siromašnih zemalja – veštačka inteligencija bi mogla dodatno da produbi razlike

Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je da bi trenutni ekonomski razvoj i brzi tempo razvoja veštačke inteligencije (AI) mogli da prodube jaz između razvijenih zemalja i onih u razvoju, posebno ako se ima u vidu nagli pad razvojne pomoći.

Ona je rekla da je Međunarodni monetarni fond prepoznao svoju odgovornost da pomogne zemljama u finansiranju kada je to potrebno i pozvala je države članice MMF-a da ispune svoja obećanja o povećanju finansiranja u Fondu MMF-a za smanjenje siromaštva i rast, koji pruža kredite sa niskim kamatama i bez kamata zemljama sa niskim prihodima, prenosi Rojters.

Georgijeva je, na konferenciji za novinare tokom godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke u Bangkoku, kazala i da MMF, takođe, traži od članica da dopune Fond za suzbijanje i ublažavanje katastrofa, specijalizovani fond koji pruža grantove za olakšanje i otpisivanje duga najsiromašnijim i najugroženijim zemljama članicama.

Ona je kazala da bi nedavni napadi na Saudijsku Arabiju mogli da utiču na ljude širom sveta, jer troškovi energije rastu globalno i višestruki sukobi besne u regionu bogatom naftom.

„Saudijska ekonomija je važna za region i svet i, u tom smislu, ovi događaji mogu imati potencijalno negativne posledice za sve, svuda“, objasnila je Georgijeva.

Ona je ocenila da ekonomski rast Sjedinjenih Američkih Država ne može dovoljno brzo da reši rastuće probleme sa dugom i fiskalnim deficitom zemlje i da su potrebne druge mere, prenosi Tanjug.

„Vlasti se u velikoj meri oslanjaju na snažan rast u SAD. Rast, naravno, pomaže, ali ne može dovoljno brzo da donese potrebna prilagođavanja. Neke mere bi bile neophodne“, dodala je Georgijeva.

Ministar finansija SAD Skot Besent je poslednjih meseci rekao da ce SAD moći da promene putanju svog duga i deficita oslanjajući se na snažan ekonomski rast.

Američki deficit je dostigao dva biliona dolara i na putu je da pređe šest odsto bruto domaćeg proizvoda ove fiskalne godine, saopštila je Kancelarija za budžet Kongresa, a ukupan javni dug SAD je prvi put premašio 40 biliona dolara, sa skokom od trećine za manje od pet godina.