Slavkov format o Zapadnom Balkanu: Ko ispuni uslove ne sme ostati u čekaonici EU

Moramo izvući zemlje Zapadnog Balkana iz čekaonice Evropske unije (EU) poručila je danas ministarka za evropske integracije Austrije Klaudija Bauer na skupu u okviru Slavkov formata.

Austrija, Češka i Slovačka, okupljene u Slavkov formatu, organizovale su u Beču konferenciju koja je okupila predstavnike Zapadnog Balkana, kako bi doprinele ubrzanju procesa proširenja EU i poslale poruku da oni koji sprovode reforme moraju dobiti mogućnost za napredak na putu ka Uniji.

Ministarka za evropska pitanja u Vladi Austrije Klaudija Bauer je podsetila da su austrijske kompanije vodeći investitor u regionu Zapadnog Balkana i da svaka nestabilnost u tim zemljama direktno utiče i na Austriju. Uz to, spomenula je da više od pola miliona ljudi u Austriji ima poreklo sa Zapadnog Balkana.

Bauer je rekla da građani Zapadnog Balkana zaslužuju da EU održi datu reč.

„Ne možemo ostaviti geopolitičku rupu, jer će je popuniti Kina i Rusija“, ponovila je austrijska ministarka.

Bauer je navela da je Crna Gora pokazala šta znači potpuna posvećenost evropskom putu.

„Crna Gora je otvorila 33 i zatvorila 18 poglavlja i već se radi na ptistupnom sporazumu. Zemlja ima realne šanse da postane 28 članica EU. Albanija je otvorla sve klastere i zatvorila tri poglavlja. To je impresivno. Srbija je otvorila 22 poglavlja i zatvorila dva, a učešće u SEPA pokazuje šta članstvo u EU praktično znači za građane i biznis. Severna Makedonija otvorila je pregovore 2022. i uključena je u SEPA. Bosna i Hercegovina pokrenula je važne reforme, a Kosovo, potencijalni kadidat, dobio je viznu liberalizaciju i sada radi na učešću u SEPA“, nabrojala je Bauer.

Ona je istakla da su to koraci koji građanima u svakodnevnom životu približavaju prednosti EU.

Bauer je rekla da Austrija, sa Češkom i Slovačkom u okviru Slavkov formata ima tri prioriteta.

„Prvi je da se ubrza proces širenja EU i da se učini predvidljivijim. Kada partneri sprovedu reforme treba postepeno da se uključe u EU. Ko ispuni uslove ne sme ostati u čekaonici“, naglasila je ona.

Drugi prioritet je da građani u svakodnevom životu osete prednosti približavanja EU, a kao primer je navela planirano ukidanje rominga.

Bauer je pozvala Evropsku komisiju da leto naredne godine postavi kao cilj za početak ukidanja rominga na Zapadnom Bakanu.

Dodala je da je želja Slavkov formata da se bilateralne rasprave blagovoremeno rešavaju.

Kao treći prioritet, Bauer je navela mlade i podizanje podrške građana za proširenje EU. Mladima, kaže, treba dati priliku da stiču međunarodno iskustvo i da evropsku budućnost grade kod kuće.

Bauer je kazala da će Austrija sa Češkom i Slovačkom u Briselu predstaviti rezultate razgovora u Beču u oktobru.

Ona je podsetila da je EU pre više od 20 godina dala obećanje da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da za to kandidati moraju ispuniti jasne uslove, kao što su jačanje vladavine prava, primena evropskih standarda.

„Ali, ko primeni te reforme mora da zna da može da se osloni da će EU ispuniti obećanje“, podvukla je Bauer.

Gorčević: Prijem Crne Gore u EU poslao bi signal regionu

Ministarka za evropske integracije Crne Gore Majda Gorčević kazala je da bi se prijemom Crne Gore poslao signal regionu i da bi to bio korak ka podizanju poverenja u proces proširenja.

„Time bi se pokazalo da onaj ko sprovodi reforme može ostvariti članstvo u EU“, rekla je Gorčević.

Ona je zahvalila je zemljama Slavkov formata – Austriji, Češkoj i Slovačkoj, na konstantnoj podršci u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana, dodajući da je Crna Gora u završnoj fazi na putu da postane 28 članica EU.

Gorčević je istakla da su konferencije, poput današnje u Beču u okviru Slavkov formata važne kako bi se razgovaralo o procesu proširenja, o izazovima i svemu što put ka EU nosi.

Hodža: Albanija želi u EU

Albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža poručio je danas da je EU mesto na kojem građani Albanije žele da budu i da će Tirana ispunuti sve, u okviru postavljene metodologije i po pravilima koja EU postavi, kako bi postala članica Unije.

Hodža je zahvalio domaćinu, austrijskoj ministarki Klaudiji Bauer na tome što Beč pruža podršku proširenja EU, naročito kada je reč o Zapadnom Balkanu, i u tom smislu, što konstantno na tom putu podržava Albaniju.

„Nikad dosta prijatelja proširenja i evropske perspektive Zapadnog Balkana“, rekao je Hodža.

On je istakao da za Albaniju i albanski narod, put ka Evropi nije samo odredište niti samo politički cilj – to je povratak kući, mesto gde pripadaju i gde se osećaju kao deo celine.

„To je mesto na kojem želimo da budemo i daćemo sve od sebe, uradićemo sve u okviru metodologije i pravila koje EU bude postavila, jer to žele naši građani. Daćemo sve od sebe da tu stignemo“, kazao je Hodža.

Dodao je i da se mnogo toga dešava u Briselu, ali da se mnogo dešava i u drugim glavnim gradovima Evrope, te da je Beč upravo jedan od takvih od kojih očekuje nastavak podrške.

Zuljfaj: Vreme da EU ispuni obećanje i Kosovu da status kandidata za članstvo

Glavni kosovski pregovarač sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj izjavio je da je vreme da EU ispuni obećanje i Kosovu da status kandidata za članstvo.

„Srećni smo zbog poziva da učestvujemo u Slavkov formatu i veoma zahvalni ministarki Klaudiji Bauer na pozivu da razgovaramo o regionalnoj saradnji, procesu proširenja EU na Zapadni Balkan, članstvu i o bezbednosti o Evrope“, rekao je Zuljfaj novinarima pred početak skupa.

On je kazao da Kosovo radi svoj „domaći zadatak“, sprovodi reforme, te da je vreme da dobije status kandidata i otvori pristupne pregovore.

„Kosovo je do 2024. godine bilo jedina zemlja bez vizne liberalizacije, sada je jedina bez statusa kandidata u regionu i mislim da je vreme da se to promeni i da EU ispuni svoje obećanje građanima Kosova. To je u interesu i EU i Kosova, jer obezbeđuje mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu“, rekao je Zuljfaj.

Glavni kosovski pregovarač je dodao da Kosovo želi da radi u svim oblastima sa EU kako bi postigli napredak.

„Put ka EU sadrži mnogo poglavlja, 33, i želimo da radimo na svim. A dijalog sa našim susedom o normalizaciji odnosa je jedno poglavlje, a uspeh zavisi od obe strane i od volje da se napreduje i da se normalizuju odnosi. Mislim da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dobra volja i dobrosusedski odnosi, suočavanje sa prošlošću bez glorifikovanja ratnih zločinaca, trebalo da bude pristup, koji podrazumeva i ulaganje napora u normalizaciju odnosa“, rekao je Zuljfaj.

U vezi sa pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, ukazao je da je to realnost, ali da bi Priština svakako volela da te zemlje zauzmu stav poput ostalih članica.

„Iako mogu da zadrže svoje stavove – što smo mi i uvažili – takođe smo prepoznali potrebu da naša zemlja ide napred i gradi odnose u cilju mira i stabilnosti Zapadnog Balkana“, rekao je Zuljfaj.