Sudije i tužioci u Austriji najavljuju štrajk: Sredinom oktobra bez odluka i ročišta

Strukovna udruženja sudija i tužioca u Austriji najavljuju  protest sredinom oktobra. Tokom štrajka, od 12. do 16. oktobra, neće se održavati ročišta, donositi odluke, niti će se zakazivati termini za prijem stranaka.

Cilj je skretanje pažnje na nedostatak kadrova u pravosudnom sistemu.

„Dugoročno gledano, preopterećenost sudova ugrožava funkcionisanje vladavine prava“, izjavio je predsednik Udruženja sudija Gernot Kanduth obrazlažući ovaj potez u intervjuu za novinsku agenciju APA.

Zahtevi za povećanjem broja zaposlenih već mesecima su jasni, međutim, dvogodišnji budžet za period 2026/2027. ne predviđa dodatna stalna radna mesta, što je navelo predstavnike pravosuđa da preduzmu ovaj drastičan korak.

U poslednjih šest ili sedam godina prisutno je „ogromno dodatno opterećenje“, naročito u okružnim i regionalnim sudovima, u kojima trenutno radi 1.478 sudija.

Kanduth je za APA izjavio da je sistemu zapravo potrebno više od 1.700 sudija.

„A to su brojke iz proračuna potrebnog broja kadrova samog Ministarstva pravde, koji su ionako konzervativne procene. Dugoročno gledano, preopterećenost sudova ugrožava funkcionisanje vladavine prava”, kaže Kanduth.

Trenutno, prosečno opterećenje iznosi oko 120 odsto kapaciteta.

„To znači ili šestodnevnu radnu nedelju ili, gledano na mesečnom nivou: za deset meseci obavite posao za koji je zapravo predviđeno dvanaest meseci”, rekao je on, objašnjavajući zašto je odabran termin sredinom oktobra.

„Pre donošenja dvogodišnjeg budžeta za period 2027/2028. godine, imali smo razloga da se nadamo znatnom povećanju sredstava, ali do toga nikada nije došlo, uprkos konstruktivnim razgovorima sa predstavnicima svih političkih stranaka zaduženim za pravosuđe. U početku stižu pozitivni signali, ali zatim uslede novi zakoni koji stvaraju dodatni posao. Samo zakonodavne izmene iz poslednjih godina – poput onih koje se tiču oduzimanja mobilnih telefona – stvorile su potrebu za više od 30 dodatnih radnih mesta u građanskim i krivičnim sudovima i najmanje 40 u Saveznom upravnom sudu. Ipak, ta radna mesta nisu otvorena. Uvid u vladin program ukazuje na to da će najavljene zakonodavne izmene – poput onih koje se odnose na kontrašpijunažu – samo dodatno pogoršati ovaj problem“, kazao je Kanduth.

Veštačka inteligencija, ističe, takođe već dovodi do značajnog povećanja obima posla. Sve obimniji pisani podnesci koje sudovima dostavljaju advokati – a naročito stranke koje nemaju pravne zastupnike – predstavljaju izazov za pravosuđe.

„Suočavamo se sa podnescima koji broje i do 400 stranica, a koje je veštačka inteligencija sastavila u veoma kratkom roku. S druge strane, čoveku je potrebno mnogo više vremena da ih pročita“, rekao je Kanduth.

Ministarstvo pravde je navodno najavilo da će alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji biti stavljeni na raspolaganje, ali pravosuđe do sada nije bilo uključeno u taj proces.

„Cilj ove nedelje aktivnosti je i da se ukaže na to kako odluke drugih grana vlasti utiču na funkcionisanje treće grane – pravosuđa”, objasnio je on.

Iako razumeju da mere štednje pogađaju i pravosudni sistem, „vladavina prava je bar podjednako važna kao i uravnotežen budžet“.

„Jer, ako vladavina prava prestane da funkcioniše, na kraju možemo zaboraviti na zajednički život u uslovima na koje smo navikli. Vredi napomenuti da je ovo najveća vlada u istoriji Austrije, očigledno je da se tu ne ostvaruju nikakve uštede. Ako sudovi prestanu da rade, postupci će trajati duže, poslovni ambijent će biti ugrožen, a poverenje će se na kraju urušiti – ne samo prema sudovima, već i prema samoj vladavini prava“, ukazao je Kanduth.

Kaže da je to što austrijsko pravoduđe spada među najbolje ili najbrže u Evropi moguće samo zato što kolege redovno rade uveče i vikendom – mnogi čak i tokom odmora ili uprkos bolesti.

„Međutim, to uzima svoj danak. Mnogi zaposleni pokazuju znake mentalnog i fizičkog iscrpljivanja izazvanog stalnim pritiskom. Sve veći broj njih napušta profesiju. Ako još više kolega odustane – bilo zbog bolesti, sagorevanja ili jednostavne odluke: ’Više ne mogu ovo da podnesem, dajem otkaz’ – onda se pritisak na preostale kolege dodatno povećava”, upozorio je predsednik udruženja sudija.

Dodaje da nije reč o izolovanim slučajevima, reč o dokazanim, iskusnim profesionalcima koji kažu da više ne mogu dugo da izdrže taj pritisak.

Prema podacima Ministarstva pravde, Austriji nedostaje oko 250 sudija i između 60 i 70 javnih tužilaca. Trošak jednog radnog mesta procenjuje se na oko 140.000 evra. Projektovano, popunjavanje svih upražnjenih mesta u pravosudnom sistemu koštalo bi približno 45 miliona evra godišnje.

„Naravno, nećemo moći da popunimo 300 radnih mesta preko noći, jer nam je potreban kvalifikovan kadar“, naveo je Kanduth.

Zahtev pravosuđa je da se u prvoj fazi popuni 100 radnih mesta, nakon čega bi usledio plan postepenog dostizanja „stoprocentne popunjenosti” u roku od dve do tri godine.

Nedelja tokom koje će se rešavati samo hitni i neodložni predmeti počeće zajedničkom konferencijom za novinare Udruženja javnih tužilaca i saveznog predstavničkog tela sudija i tužilaca (GÖD). Tokom te nedelje uslediće i niz drugih događaja. U Beču će, na primer, predstavnici pravosuđa govoriti o konkretnim izazovima sa kojima se suočavaju u sudnicama sa porotom, dok će se u saveznim pokrajinama održati regionalni protesti i odavanje pošte minutom ćutanja.