Svakog dana stečaj prijavi 19 kompanija

U Austriji je 5.139 preduzeća od početka godine podnelo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, a to ima uticaj na skoro 16.000 radnih mesta, navodi Udruženje za zaštitu poverilaca KSV1870.

To predstavlja porast od 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, ozbiljan uticaj na tržište rada je jasno vidljiv, jer stečaji pogađaju 15.700 radnih mesta (rast od 4,7 odsto) i 36.300 poverilaca.

Stručnjaci KSV-a posebno su zabrinuti zbog drastične promene u vrstama postupaka.

Dok je broj formalno pokrenutih stečajnih postupaka opao za 7,2 odsto, broj odbačenih slučajeva zbog nedostatka imovine porastao je za 12,6 odsto.

Kao rezultat toga, 43 odsto svih korporativnih bankrota više ne može biti sprovedeno na uredan način, jednostavno zato što nedostaju sredstva neophodna za sam postupak.

„Činjenica da sada postoji samo mala brojčana razlika između pokrenutih i odbačenih slučajeva je alarmantna”, upozorava stručnjak KSV-a Karl-Heinz Götze.

Jedan od razloga za to je što kompanije sve češće predugo čekaju sa podnošenjem zahteva za stečaj – čekajući sve dok neophodna sredstva više nisu dostupna.

Sektor maloprodaje ostaje glavni pokretač stečajeva sa 861 slučajem, uprkos zabeleženom padu od 3,5 odsto.

„U sektoru maloprodaje trenutno vidimo veliki broj preduzeća koja predugo čekaju sa podnošenjem zahteva za stečaj”, upozorava Götze. 

Shodno tome, nedostatak finansijskih sredstava često onemogućava pokretanje stečajnog postupka. To dovodi do gubitka radnih mesta koja su – da je zahtev podnet ranije – „možda mogla biti spasena”.

Građevinski sektor sledi sa 719 stečajeva (pad od 0,3 odsto). Nasuprot tome, brojke u sektoru ugostiteljstva i smeštaja naglo rastu. Podstaknuti visokim operativnim troškovima i nedostatkom radne snage, stečajevi u ovoj oblasti porasli su za 9,8 odsto, dostigavši 649 slučajeva.

Dok je ukupan broj stečajeva u sektoru nekretnina i stanogradnje opao za deset odsto, broj odbačenih postupaka u tom sektoru porastao je za čak 29,6 odsto.

Ukupne privremene obaveze svih nesolventnih kompanija do sada iznose oko šest milijardi evra.

Rekord po visini duga drži tirolska fondacija „Laura Privatstiftung” – povezana sa grupom „Signa” – sa 1,7 milijardi evra.

Sledeće na listi ogromnih stečajeva su bečka kompanija „Georg-Coch-Platz Immobilien” (320 miliona evra) i firma „LL-resources” iz Graca (131 milion evra).

Među najvećim slučajevima nalaze se i štajerske firme „Domaines Kilger GmbH & Co KG” (83 miliona evra) iz Gamliza i „Domaines Kilger GmbH” iz Visa (50 miliona evra), kao i kompanija „FOP Immobilienbesitz” iz Burgenlanda (69 miliona evra).

Poznata kompanija za telešoping „Mediashop” sa sedištem u Neunkirchenu (Donja Austrija) takođe se nalazi na listi ovogodišnjih velikih stečajeva, sa obavezama u ukupnom iznosu od 36 miliona evra.

Ukupno gledano, gotovo polovina od približno 70 velikih stečajeva – od kojih svaki podrazumeva obaveze veće od 10 miliona evra – direktno je povezana sa sektorom nekretnina.

Pored toga, prema podacima organizacije KSV1870, uočen je novi trend koji obuhvata srednja preduzeća sa obavezama do 50 miliona evra.

Prema podacima Udruženja, slaba ekonomija, slaba tražnja i uporna inflacija narušavaju finansijsku stabilnost preduzeća.

„Tamo gde su marže i finansijske rezerve ograničene, dugotrajan ekonomski pritisak može brzo ugroziti sam opstanak kompanije”, objašnjava Götze, ističući ozbiljnost situacije.

Shodno tome, udruženje za zaštitu kreditora prognozira ukupno oko 6.800 korporativnih bankrotstava u ovoj godini.

Ta brojka bi bila približno na nivou prethodne godine, što znači da bi broj bankrotstava preduzeća ostao na istorijski visokom nivou i tokom naredne godine, navodi se u saopštenju Udruženja KSV1870.