Teich: AfD bi zaustavila produbljivanje odnosa sa Kosovom i pokrenula preispitivanje odluke o priznanju

Stav poslaničke grupe Alternative za Nemačku (AfD) je jasan – jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, izvršeno bez referenduma i uz zanemarivanje volje srpske manjine na severu Kosova – greška, kako sa stanovišta međunarodnog prava tako i sa političkog aspekta, izjavio je poslanik AfD-a u Bundestagu Tobias Teich i istakao da bi, ako bi njegova stranka došla na vlast zaustavila produbljivanje odnosa sa Prištinom i pokrenula preispitivanje odluke o priznanju.

„Moje kolege su više puta iznosile taj stav. I dalje smatramo Kosovo krhkom državom sa ozbiljnim strukturnim problemima i protivimo se njegovom prijemu u EU i Savet Evrope. Ukoliko bi AfD preuzeo odgovornost za vršenje vlasti, ne bismo formalno povukli priznanje Nemačke jednim potezom pera, to bi bilo nerealno sa spoljnopolitičkog stanovišta i uticalo bi na postojeće obaveze prema međunarodnom pravu, ali bismo zaustavili svako dalje produbljivanje odnosa, posebno korake ka pristupanju EU i viznoj liberalizaciji, te pokrenuli preispitivanje odluke o priznanju države, imajući u vidu nerešena pitanja prava manjina i neuspeh u izgradnji države“, rekao je Teich u intervjuu za NIN.

Kaže da se kratkoročno gledano, AfD zalaže za to da Zajednica srpskih opština dobije izvršna ovlašćenja utemeljena u međunarodnom pravu, kao i za međunarodno garantovan status zaštite srpskih crkava i manastira na Kosovu.

Na pitanje kakav je dugoročni plan AfD-a za očuvanje regionalne stabilnosti i sprečavanje novih bezbednosnih kriza na Balkanu, odgovara da je pristup Zapadnom Balkanu iznet u nekoliko predloga čiji je kopredlagač i koji podrazumeva zalaganje za privilegovano partnerstvo po uzoru na Švajcarsku i Norvešku, umesto za „ishitreno proširenje EU“ koje bi ugrozilo stabilnost regiona.

Objašnjava da to konkretno podrazumeva jačanje prava manjina, naročito srpskih zajednica u Bosni i Hercegovini i na Kosovu – ukidanje Kancelarije visokog predstavnika koja, kaže, više nema legitimitet prema međunarodnom pravu, kao i dosledno suzbijanje islamističke radikalizacije, koja predstavlja stvarnu pretnju na Balkanu.

„Stabilnost se postiže uvažavanjem etničke realnosti na terenu, a ne putem spolja nametnutog multikulturalnog modela koji je, kako naši predlozi pokazuju, u tom regionu doživeo neuspeh“, ukazuje Teich, član Odbora za poslove Evropske unije u Bundestagu.

Alternativa za Nemačku beleži istorijske rezultate na pokrajinskim izborima u Nemačkoj. Upitan kako u praksi AfD namerava da umanji prednost SDU i SPD i preuzme odgovornost za upravljanje zemljom, odgovara da AfD raste stabilno, od lokalnog nivoa i pokrajinskih skupština pa sve do Bundestaga i napominje da to nije slučajnost, već rezultat doslednog i suštinskog rada.

„Jaz između nas i stranaka CDU i SPD smanjujemo ne prilagođavanjem, već kroz tri stvari: prvo, izgradnjom lokalnih i opštinskih političkih struktura, jer se sposobnost upravljanja gradi odozdo nagore, drugo, nuđenjem jasnih i izvodljivih alternativa u vezi sa migracionom, ekonomskom i energetskom politikom, umesto pukim privlačenjem glasova protesta, i treće, zato što javnost sve više prepoznaje šta zapravo predstavlja takozvani ´zaštitni zid´ koji su podigle etablirane stranke: odbijanje da se omogući formiranje demokratskih većina. Taj zid će se urušiti jer je podignut protiv volje birača, a ne zato što mi pravimo kompromise sa svojim principima“, kazao je Teich.

Odgovarajući na pitanje da li je proboj primarno vođen ekonomskom recesijom u Nemačkoj, dubokim neslaganjem sa migrantskom politikom Berlina ili pak potpunim gubitkom poverenja mladih u mejnstrim institucije, konstatovao je da se ta tri faktora međusobno se pojačavaju.

„Po mom mišljenju, oni imaju zajednički koren. Radnici koji vide da plate stagniraju, a cene energenata vrtoglavo rastu dok se socijalna davanja istovremeno usmeravaju ka nekontrolisanim imigracijama, gube poverenje u institucije zadužene za upravljanje upravo tim pitanjima i nadzor nad njima. Istovremeno, mladi se suočavaju sa političkim okruženjem koje im nameće klimatske propise, birokratiju i ograničene životne perspektive, dok istovremeno deluje kao da su etablirane stranke potpuno zamenljive. Konačno, osnovni uzrok leži u tome što je politički establišment izgubio vezu sa realnošću života običnih ljudi, a mi se upravo toj realnosti ponovo posvećujemo“, rekao je Teich.

Odgovarajući na to što je Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikovala pojedine delove AfD-a kao „dokazano desno-ekstremističke“ i navodi da ta služba nije nezavisno pravosudno telo, već upravna agencija podređena Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i obavezna je da postupa po njegovim direktivama, što znači da deluje pod funkcionalnim i pravnim nadzorom aktuelne savezne vlade, dok se na njenom čelu se nalazi predsednik postavljen političkom odlukom.

„Shodno tome, kada agencija podređena vladi koja od nje prima direktive vrši procenu najveće opozicione stranke, rezultat nije neutralan sud zasnovan na vladavini prava, već upravna odluka podložna političkom uticaju, što povlači za sobom sve prateće sukobe interesa. Upravo zato je ta klasifikacija predmet tekućih pravnih postupaka u kojima sudovi, a ne sama agencija, moraju konačno utvrditi da li je procena doneta u skladu sa zakonom. Agencija koja je deo vladinog lanca komandovanja ne bi smela da ima ulogu arbitra prema parlamentarnoj opoziciji, to je presedan u posleratnoj nemačkoj istoriji i pokreće ozbiljna pitanja u vezi sa podelom vlasti“, rekao je Teich.

Na argumente političkih protivnika da politička platforma AfD-a, posebno u domenu „remigracije“, suštinski podriva ustavni i demokratski poredak Nemačke, odgovara da oni pojam „remigracije“ koriste da označe dosledan i zakonit povratak u zemlju porekla onih koji nemaju pravo boravka, poput lica kojima je odbijen zahtev za azil, krivičnih prestupnika koji su u obavezi da napuste zemlju i osoba sa statusom „trpljenog boravka“ (Duldung), koje nemaju izglede za stalni boravak.

„To predstavlja sprovođenje važećeg zakona, a ne neprijateljski stav prema ustavu. Svako ko želi da brani Osnovni zakon trebalo bi da počne od sprovođenja važećih propisa o boravku“, dodao je Teich.

Na konstataciju da član Odbora Bundestaga za poslove EU zastupa program koji predviđa ukidanje Evropskog parlamenta i povratak na „Evropu nacija“, uz pretnju izlaskom Nemačke, objašnjava da se ne zalaže za program „ukidanja“ jedinstvenog tržišta, već za ukidanje nadnacionalne političke strukture koja, po njegovom mišljenju, nema dovoljan demokratski legitimitet.

„Pristup jedinstvenom tržištu može se odvojiti od političke unije – što pokazuju primeri Norveške i Švajcarske, koje uživaju pun pristup tržištu putem sporazuma o EEA ili bilateralnih sporazuma, a da pritom nisu članice EU niti usvajaju celokupan regulatorni aparat iz Brisela. Za mene, ´Evropa nacija´ podrazumeva blisku ekonomsku saradnju uz zadržavanje suverenog prava odlučivanja o monetarnoj, migracionoj i energetskoj politici. Pitanje nije da li će Nemačka zadržati sposobnost izvoza što hoće, jer je naša industrija konkurentna, već da li želimo da i dalje snosimo regulatorne troškove povezane sa birokratijom EU, ´Zelenim planom´ i TARGET saldima u okviru Evrosistema. Za mene, ´Deksit´ predstavlja plan za slučaj najgoreg mogućeg scenarija, a ne cilj sam po sebi; naš primarni zahtev je temeljna reforma“, rekao je Teich.

Upitan na kojim geopolitičkim pretpostavkama AfD gradi ideju o „trajnom miru u Evropi“ i kakvu ulogu u tome ima transatlantsko partnerstvo sa SAD, odgovara da je polazna tačka jednostavna – trajan mir u Evropi ne postiže se spiralom vojne eskalacije, već balansiranjem interesa i diplomatijom uključujući i onu sa Rusijom, sviđalo se to ili ne, jer Rusija ostaje deo evropskog kontinenta, kako geografski, tako i geopolitički.

„Primena logike suprotstavljenih blokova iz vremena Hladnog rata na današnje prilike doprinela je izbijanju rata u Ukrajini, umesto da ga spreči. Što se tiče transatlantskog partnerstva: ne težimo izlasku iz NATO-a, ali želimo odnos zasnovan na ravnopravnosti, a ne na jednostranoj pokornosti spoljnopolitičkim avanturama koje prvenstveno služe interesima SAD. Bezbednosni interesi Evrope, a posebno Nemačke, moraju se definisati samostalno“, rekao je Teich.