U Austriji se ove godine očekuje manje od 10.000 zahteva za azil

Broj zahteva za azil u Austriji značajno opada i ove godine bi, prvi put od 1997. godine, mogao da padne ispod od 10.000.

Trend smanjenja zahteva nastavio se u drugoj polovini ove godine i prema najnovijim statističkim podacima, zaključno sa avgustom zabeleženo je 6.512 zahteva.

Projekcije zasnovane na ovim podacima ukazuju da bi do kraja godine ukupan broj podnetih zahteva mogao da bude nešto manji od 10.000.

Poslednji put kada je taj broj bio ispod te granice bilo je 1997. godine.

Maloletnici su podneli 3.300 zahteva – što čini većinu ukupnog broja – iako je spajanje porodica praktično obustavljeno, s obzirom na to da je po tom osnovu u Austriju stiglo svega 60 osoba.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, razlog za to je što veliki broj novih zahteva podnose deca rođena u Austriji.

Shodno tome, broj „izvornih” zahteva – onih koje podnose pojedinci koji su tek stigli u zemlju – relativno je mali. Ova kategorija obuhvata 2.483 slučaja.

Posebno kada je reč o onima koji podnose najviše zahteva, Sirijcima i Avganistancima, većina i nije „izvorna”, već te zahteve podnose deca rođena u Austriji nakon dolaska njihovih roditelja.

Od početka godine, azil je odobren u 4.333 slučaja.

Supsidijarna zaštita dodeljena je u 3.657 slučajeva.

Pored toga, izdato je 1.180 dozvola boravka iz humanitarnih razloga.

Do početka septembra, 10.440 ljudi moralo je da napusti zemlju, a nešto više od polovine njih je prinudno deportovano.

Manji broj zahteva – gotovo 5.400 manje ove godine nego prošle – odražava se i na sistem osnovne brige. Početkom septembra, nešto više od 41.600 ljudi koristilo je taj vid pomoći, a 60 procenata njih činila su raseljena lica iz Ukrajine. Početkom godine, broj ljudi u sistemu bio je za 11.000 veći.

U avgustu je podneto 769 zahteva za azil, što predstavlja smanjenje od više od 47 procenata u odnosu na avgust prošle godine, kada je podneto 1.456 zahteva.

„Ilegalne migracije se i dalje masovno suzbijaju, čime se značajno rasterećuje sistem”, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

„Ovo nije razlog za slavlje, već obaveza da se preduzmu dalji koraci ka obezbeđivanju dugoročne stabilnosti. Austrija sarađuje sa Nemačkom, Danskom, Holandijom i Grčkom na brzom sprovođenju procedura za azil i uspostavljanju centara za povratak u zemljama van Evrope”, dodao je on.

U Evropi (uključujući Švajcarsku i Norvešku), od januara do kraja avgusta ove godine (zaključno sa 35. nedeljom) podneto je 408.441 zahtev za azil, što predstavlja pad od 23 odsto, odnosno 120.654 zahteva manje u odnosu na isti period 2025. godine (kada ih je bilo 529.095).

Broj zahteva porastao je u zemljama kao što su Slovenija (+151 odsto), Letonija (+45 odsto) i Kipar (+23 odsto). U većini drugih zemalja broj zahteva je opao; značajni padovi zabeleženi su u Poljskoj (-61 odsto), Španiji (-37 odsto), Nemačkoj (-32 odsto), Grčkoj (-21 odsto) i Francuskoj (-16 odsto).

Austrija je takođe zabeležila značajan pad broja zahteva u odnosu na prethodnu godinu (-44 odsto).

Kada se podaci prilagode veličini populacije, Austrija zauzima 13. mesto u evropskoj statistici. Što se tiče apsolutnih brojki, Austrija je na jedanaestom mestu u regionu EU27+ – iza Irske i Slovenije, ali ispred Švedske.

Za Ministarstvo unutrašnjih poslova, pad broja zahteva za azil ukazuje na to da su rute za krijumčarenje ljudi – uključujući one u istočnoj Austriji – efikasno razbijene i da su se premestile na takozvanu „balkansko-primorsku rutu”, koja Austriju zaobilazi.

Ministarstvo smatra da je strategija zaštite granica odigrala ključnu ulogu u ovom razvoju događaja.

Policijska strategija zaštite granice se stalno procenjuje i prilagođava kako bi se osiguralo da se ovi pozitivni trendovi nastave i u budućnosti. Zona graničnih kontrola je proširena tako da obuhvata provere u pograničnom području i zaleđu, a ne samo na zvaničnim graničnim prelazima. To čini ilegalne prelaske granice težim i rizičnijim – posebno za organizovane krijumčarske mreže – jer je rizik od hapšenja izuzetno visok.

Istovremeno, ovaj pristup olakšava situaciju ljudima koji svakodnevno putuju preko granice zbog posla, jer smanjuje vreme čekanja na granici.

Granične kontrole na granicama sa Mađarskom, Slovenijom, Češkom i Slovačkom produžene su za još šest meseci.