Ulične bande mladih ugrožavaju sigurnost u Beču

Glavni grad Austrije suočava se sa porastom kriminala među mladima, zbog čega eksperti za bezbednost pozivaju na preventivne mere.

Policija u Austriji je prošle godine identifikovala ukupno 75.724 mladih koji su osumnjičeni za različita krivična dela, što je porast od 2,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Statistički podaci o kriminalu pokazuju da su krivična dela koja im se najčešće pripisuju – krađe, fizički napadi i provale.

Situacija je posebno zabrinjavajuća kada je reč o uzrasnoj grupi od 10 do 13 godina.

U toj grupi je identifikovano ukupno čak 13.179 osumnjičenih, što je porast od 32,3 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Prvi put posle jedne decenije, udeo osumnjičenih bez austrijskog državljanstva (51,3 odsto) u ovoj grupi premašio je udeo domaćih državljana (48,7 odsto).

Posebno zabrinjava podatak da je 1.119 osumnjičenih bilo mlađe od deset godina.

Ipak, najveći broj osumnjičenih pripadao je uzrasnoj grupi od 14 do 18 godina (34.769 osoba).

Kriminal među mladima posebno je izražen u Beču.

Primera radi, u novembru prošle godine došlo je do incidenta u parku „Wasserpark” u bečkoj opštini Floridsdorf, kada je grupa od 30 mladih Sirijaca – naoružanih noževima, pištoljem za ispaljivanje lažnih metaka, bejzbol palicom, bokserom i biber-sprejom – napala trojicu njihovih sunarodnika, jer je njihov vođa smatrao da mu je povređena čast.

Međutim, čak se i „elitne četvrti“ suočavaju sa bandama mladih nasilnika – nedavno je sprovedena ciljana policijska akcija na železničkoj stanici Heiligenstadt.

Kako su mediji ranije izvestili, identifikovano je i prijavljeno nadležnim organima 12 mladića iz Sirije, Avganistana i Austrije, starosti između 13 i 17 godina koji su dovedeni u vezu sa ukupno 20 krivičnih dela.

Ta dela uključuju razbojništva, opasne pretnje, fizičke napade i kršenje zakona o oružju – incidente koji su se uglavnom dešavali u blizini škola i železničke stanice.

Neki od njih su već služili i zatvorske kazne.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner najavio je da će policija dodatno pojačati pritisak i kontrolu tamo gde je to potrebno i da će „odlučno intervenisati“.

Prema rečima ministra primenjuje se politika „nulte tolerancije“.

Međutim, čest problem je to što su vinovnici mlađi od uzrasta za krivičnu odgovornost.

To je bio slučaj sa nizom provala u ulici Währinger Straße. Na meti se našlo 20 prodavnica u roku od samo nekoliko nedelja. U slučaju jedne provale u lokalni kafić, kao počinioci su identifikovana dva dečaka iz Sirije, uzrasta 12 i 13 godina.

U glavnom gradu, nadležni pokušavaju da upravljaju situacijom primenjujući meru poput objekata sa nadzorom –  nedavno su dva mlada prestupnika na nekoliko nedelja smeštena u zajednički smeštaj uz nadzor.

Prema pisanju lista „Die Presse“, organizacija za uslovnu slobodu i rehabilitaciju „Neustart“ zabeležila je 4.750 osoba obuhvaćenih merama uslovne slobode za maloletnike ili mlade odrasle osobe u 2025. godini.

Prema rečima portparola te organizacije, mnogi od njih su u svom okruženju videle nasilje kao način rešavanja problema. Kao razlozi zbog kojih se mladi okreću kriminalu navode se i nedostatak dnevne strukture, obrazovanja i zaposlenja.

Za osobe sa imigrantskim poreklom, društvena isključenost predstavlja dodatni faktor.

Zbog toga u ovoj organizaciji ističu da je potrebno više preventivnih mera.

Međutim, budžetski rezovi će pogoditi upravo takve mere, poput ulaganja u obrazovanje, širenja školskog socijalnog rada, službi podrške roditeljima, razvoja omladinskog rada i jačanja programa rada na terenu.

Planirano je i smanjenje budžeta službe za uslovnu slobodu u naredne dve godine.

Portparol „Neustarta“ je izrazio žaljenje što će to otežati rad organizacije, napominjući da postoji sve veća potražnja za „uslugama uslovne slobode“.

Sa druge strane, advokat Anna Mair zauzima drugačiji pristup. Mnogi njeni klijenti su mladi migrantskog porekla.

Prema njenim rečima, potreban je veći nadzor države nad onlajn platformama, jer se mnogo tinejdžera radikalizuje na TikToku i sličnim sajtovima.

Ipak, i škole i roditelji moraju da reaguju ukoliko dečaci počnu da menjaju svoj izgled i stavove prema ženama.

„Mladi često nisu svesni posledica. Mnogi, na primer, nisu svesni da se samo slanje islamske verske pesme može okarakterisati kao krivično delo terorističke propagande. Škole treba da pruže bolju edukaciju o ovom pitanju. Pored toga, moraju se preduzeti mere kako bi se osiguralo da se takav sadržaj brzo ukloni sa platformi“, rekla je Mair za „Die Presse“.