Vidovdan, Srbi i Beč – kako je Miloš Crnjanski doživeo dan koji je promenio istoriju

Vidovdan, Srbi i Beč – priča o danu koji je promenio Evropu

Za Srbe je Vidovdan mnogo više od crkvenog praznika. To je datum koji vekovima simbolizuje istorijsko pamćenje, identitet i prelomne trenutke nacionalne istorije. Međutim, malo je poznato da je jedan od najznačajnijih Vidovdana u modernoj istoriji jedan Srbin doživeo upravo u Beču.

Bio je to Miloš Crnjanski, tada mladi student, koji će kasnije postati jedan od najvećih srpskih književnika. Njegova sećanja na 28. jun 1914. godine danas predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o tome kako su se u jednom danu spojili Vidovdan, Srbi i Beč.

Vidovdan 1914. u Beču – dan koji je počeo kao i svaki drugi

Crnjanski je u Beč stigao godinu dana ranije, kao student. Živeo je u Piaristengase 54, kod gospodje fon Tis (von Thiess), obilazio grad i upoznavao evropsku kulturu. Austrijska prestonica tada je bila jedan od najvećih kulturnih i političkih centara Evrope.

Vidovdan 1914. godine osvanuo je kao sunčan letnji dan. Crnjanski se nalazio u čuvenom kafeu Julius Meinl, nedaleko od katedrale Svetog Stefana, kada je stigla vest da je u Sarajevu izvršen atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Kasnije će zapisati da u prvim trenucima gotovo niko nije shvatao šta se zapravo dogodilo. Beč je nastavio da živi svojim ritmom, muzika je svirala, a prolaznici nisu mogli da naslute da upravo počinje kraj jedne epohe.

Srbi u Beču nisu očekivali ono što će uslediti

Jedan od zanimljivijih detalja koji Crnjanski opisuje jeste da su srpski studenti u Beču tog dana imali sasvim druge planove.

Za Vidovdan je bilo organizovano veliko okupljanje studenata Srba, Hrvata i Slovenaca. Planirana je svečanost, a uveče i bal na kojem je trebalo da prisustvuju ugledni gosti.

Vest iz Sarajeva promenila je sve. Okupljanje je održano u potpuno drugačijoj atmosferi, dok je večernji bal otkazan i nije održan.

Istorija je, gotovo u jednom trenutku, prekinula svakodnevni život mladih ljudi, koji nisu ni slutili da će Evropa uskoro ući u Prvi svetski rat.

Crnjanski o Gavrilu Principu: između istorije i čoveka

U svojim sećanjima Miloš Crnjanski ne opisuje Gavrila Principa kao mitskog junaka, već kao mladića iz siromašne hercegovačke porodice, gotovo dečaka, kojeg je, kako piše, „revolverski pucanj skinuo sa neba“. Podseća da je Princip dugo posmatran kroz različite političke prizme. Za jedne je bio atentator, za druge simbol otpora, dok su ga pojedini savremenici predstavljali tek kao fanatika ili „igračku u rukama“ pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa.

Crnjanski, međutim, odbacuje pojednostavljena tumačenja. Pišući o razgovorima vođenim sa

Principom u Terezinu, ističe da je sam atentator govorio o svojim motivima i da je verovao, kako je njegov čin deo mnogo šire ideje oslobođenja i revolucije. Time Crnjanski ne donosi istorijsku presudu, već podseća da se sud o ljudima često menja zajedno sa vremenom.

Dok je Crnjanski peglao frak, istorija je menjala svet

Jedna od najsnažnijih scena koju je Crnjanski ostavio u svojim memoarima govori više od mnogih istorijskih knjiga.

Na Vidovdan 1914. godine spremao se za svečani studentski bal u Beču. Kao i mnogi mladi ljudi, razmišljao je o sasvim običnim stvarima. Kasnije će zapisati da je upravo u trenutku kada je peglao svoj svečani frak, u Sarajevu, Gavrilo Princip ispružio ruku, koja „nije zadrhtala“ i ispalio hice koji će promeniti tok istorije.

Ta gotovo filmska slika spaja dve stvarnosti. U jednoj, mladi srpski student u Beču se priprema za proslavu Vidovdana. U drugoj, nekoliko stotina kilometara dalje, odigrava se događaj, koji će označiti početak kraja jedne evropske epohe.

U toj jednoj rečenici Crnjanski je možda najbolje objasnio koliko istorija ume da promeni sudbinu običnih ljudi – dok je jedan mladić peglao frak za studentski bal, drugi je povukao obarač koji je promenio Evropu.

Beč posle Vidovdana više nije bio isti

Nekoliko dana kasnije Crnjanski je prisustvovao dolasku posmrtnih ostataka Franca Ferdinanda u Beč.

Grad koji je do juče bio simbol valcera, muzike i carskog sjaja odjednom je utihnuo.

Ulice su bile zavijene u crno, vojska je marširala u pogrebnoj povorci, a carska ceremonija ostavila je snažan utisak na mladog književnika. Kasnije će zapisati da je upravo tada shvatio kako se završava jedan svet, koji je do tada izgledao večan.

Vidovdan koji je zauvek spojio Srbe i Beč

Zahvaljujući Milošu Crnjanskom, Vidovdan 1914. godine nije ostao zapamćen samo kao datum iz istorijskih udžbenika. Njegove uspomene pokazuju kako je taj dan izgledao iz srca Beča, grada u kojem su živeli i školovali se Srbi, grada u kojem je još odzvanjao valcer, dok je istorija već kucala na vrata Evrope.

Možda upravo zato priča o Vidovdanu, Srbima i Beču nije samo priča o atentatu. Ona je priča o jednom narodu, jednom gradu i jednom književniku, koji je razumeo da istoriju ne čine samo carevi i vojske, već i obični ljudi zatečeni u njenom vrtlogu.

Dok su se političke odluke donosile daleko od običnih ljudi, mladi student iz Banata posmatrao je kako se jedan miran letnji dan pretvara u početak svetskog sukoba.

Njegov Beč nije bio samo grad imperije. Bio je grad u kojem su živeli studenti, umetnici, trgovci i porodice, koje nisu znale da će već za nekoliko nedelja njihov svet zauvek nestati.