Više deportacija nego zahteva za azil – Austrija dostigla „negativnu migraciju“

Broj zahteva za azil podnetih u Austriji nalazi se na najnižem nivou u poslednjih 23 godine. Brojne mere koje je sprovela Vlada Austrije očigledno daju rezultate, a to dokazuje i statistika za prvu polovinu godine.

Na takve rezultate značajno je uticala obustava spajanja porodica. Od januara do juna 2024. u Austriju je na osnovu spajanje porodice došlo više od 6.000 ljudi, dok je u istom periodu ove godine taj broj pao na svega 48.

„Različite mere su dovele do toga da broj deportacija prvi put u prvoj polovini godine premaši broj novih zahteva za azil. Sada je ključno osigurati ovaj napredak i negativan migratorni saldo. Evropski pakt o azilu je ključni preduslov da povratimo kontrolu nad politikom azila širom Evrope“, istakao je ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

Posle više od 20 godina postignuta je „negativna migracija“. U prvoj polovini ove godine podneto je približno 2.000 prvostepenih zahteva za azil, ali je više od 2.200 ljudi deportovano nakon podnošenja zahteva. Isto važi i za ukupan broj zahteva za azil – 4.900 zahteva za azil „nadoknađeno“ je sa više od 7.000 deportacija.

Međunarodne i nacionalne mere zaštite granica – poput „Operacije Lisica“ – dodatno su razvijene i ključni su preduslov za značajno smanjenje ilegalnih migracija, navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije.

Pakt o azilu EU – najznačajniji amandman na zakon o imigraciji u poslednjih 20 godina – stupio je na snagu sredinom juna. Sada je u toku rad na ključnim elementima pakta, kao što su sprovođenje graničnih procedura za azil direktno na spoljnim granicama EU i stroža ograničenja pritvaranja i kretanja. Još jedan fokus je na omogućavanju postupaka za azil van EU i dodatnoj meri, takozvanoj Uredbi o vraćanju koja omogućava uspostavljanje centara za vraćanje van EU.

„Pakt o azilu i migracijama je na snazi skoro 40 dana, a rezultati su izuzetno pozitivni. Implementacija je u potpunosti u toku u svakodnevnom poslovanju Federalne kancelarije za imigraciju i azil. Time doprinosimo na evropskom nivou uspehu pakta – ključnog koraka ka efikasnijem i pravednijem sistemu azila u Evropi“, naglasila je šefica Radne grupe Elisabeth Wenger-Donig.

Broj zahteva za azil je trenutno na najnižem nivou u poslednje skoro 23 godine. Od januara do juna 2024. podneto je približno 13.600 zahteva za azil, ali je taj broj pao na nešto više od 8.800 u istom periodu prošle godine, dok je u prvoj polovini 2026. svega oko 4.900.

To je smanjenje od približno 44 procenta, pa se Austrija našla na 12. mestu u Evropskoj uniji po pitanju opterećenja po glavi stanovnika.

Broj tražilaca azila koji primaju osnovnu finansijsku podršku, njih oko 5.500, na najnižem je nivou u poslednjih 20 godina. Shodno tome, broj predviđenih smeštaja je takođe značajno smanjen – sa 30 na osam. Zbog izuzetno malog broja tražilaca azila, pripremaju se dodatne mere smanjenja.

Generalno, budžet za pitanja azila i imigracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova može se smanjiti za približno 20 procenata u naredne dve godine.

Popunjenost prihvatnog centra u Trajskirhenu, sa 239 ljudi, je na najnižem nivou od početka primene sporazuma o osnovnoj pomoći iz 2004. godine.

„Agencija ima važan zadatak da nastavi da obezbeđuje visokokvalitetnu negu, a istovremeno obraća pažnju na finansije. Već smo videli ovaj preokret trenda 2023. godine i sproveli smo brojne mere koje su rezultirale uštedom od 125 miliona evra u osnovnoj nezi tražilaca azila“, rekao je generalni direktor Agencije za pomoć izbeglicama Andreas Ahrajner.

Austrija je, zajedno sa Poljskom (sa smanjenjem od oko 60 procenata), zabeležila najveći pad zahteva za azil. Samo 1,6 procenata svih zahteva za azil podnetih u celoj Evropskoj uniji bilo je iz Austrije.

Propisi o kvotama za spajanje porodica trenutno se finalizuju i očekuje se da će kvota biti veoma niska.

U „Grupi za implementaciju“, Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije sarađuje sa Nemačkom, Danskom, Grčkom i Holandijom na konkretnoj implementaciji centara za povratak u trećim zemljama. Očekuje se da će pregovori o tome biti završeni do kraja godine. Granična bezbednost – kombinacija stacionarnih graničnih kontrola i mobilnih kontrola u zaleđu – biće dosledno razvijana i prilagođena situaciji, naglašava Ministarstvo.