Zbog mera štednje u AKH pred otkazivanjem čak 5.000 operacija

Predsednik Radničkog saveta Medicinskog univerziteta u Beču upozorava na posledice budžetskih rezova po negu pacijenata – manje lekara, manje operacija i duže vreme čekanja.

Austrijska vlada je prošlog vikenda postigla dogovor o budžetu za univerzitete i visokoškolske ustanove za period od 2028. do 2030. godine. Ukupna sredstva iznosiće nešto manje od 16 milijardi evra – što je manje od 18 milijardi evra koliko su univerziteti tražili, a što bi bilo dovoljno samo za pokrivanje inflacije.

Sada je hiljade radnih mesta ugroženo, a prete i rezovi u oblastima istraživanja i nastave.

Opšta bolnica u Beču (AKH) takođe je teško pogođena vladinim budžetskim rezovima. Medicinski univerzitet u Beču (MedUni Wien) obezbeđuje celokupno medicinsko osoblje za AKH, koje broji 1.630 lekara, a najveći deo budžeta univerziteta usmeren je upravo na te troškove.

U intervjuu za „Heute“, rektor Medicinskog univerziteta u Beču Markus Müller upozorio je da bi smanjenje univerzitetskog budžeta moglo dovesti do ukidanja oko 150 medicinskih radnih mesta u AKH-u.

Radnički savet je takođe u stanju pripravnosti – još pre donošenja vladine odluke, uputili su otvoreno pismo nadležnim ministrima u kojem su jasno izneli posledice koje bi ovakvi rezovi u finansiranju imali po negu pacijenata.

Stefan Konrad, predsednik Radničkog saveta za akademsko osoblje na Medicinskom univerzitetu u Beču rekao je da iznos koji je vlada nedavno odobrila predstavlja smanjenje od deset odsto.

„U prevodu, to znači deset odsto manje lekara u AKH-u, drugim rečima, gubitak 150 do 170 radnih mesta“, naglasio je Konrad.

On objašnjava da će smanjenje broja lekara neizbežno uticati na negu pacijenata.

Medicinsko osoblje u AKH-u već radi na apsolutnoj granici svojih mogućnosti, uz duge smene koje su dodatno opterećene dežurstvima.

Konrad upozorava da će manji broj lekara značiti i manji broj izvedenih operacija. To se ne odnosi samo na hirurge, već i na ceo spektar pred-operativnih procedura, kao što je anestezija.

U AKH-u se trenutno godišnje obavi 50.000 operacija, a „to bi značilo 5.000 manje“, izračunao je Konrad.

Druge bolnice, koje se već bore sa ograničenim resursima, teško bi mogle da nadoknade taj manjak.

„To stvara svojevrsni domino efekat, koji dovodi do preopterećenja svih ostalih bolnica“, naglasio je Konrad.

On je uveren da će ove mere štednje imati posledice po zdravstveni sistem koje prevazilaze okvire AKH-a.

„Naravno, pacijenti će to osetiti. To će se osetiti u celom društvu. Duže čekanje na operacije i lekarske preglede u mnogim slučajevima postaće neizbežno. Budžetski rezovi prete AKH-u,  moguće je zatvaranje čitavih odeljenja“, upozorio je Konrad.

I ne radi se „samo” o operacijama. AKH pokriva otprilike trećinu ukupne medicinske nege u širem području Beča. Njegove ambulante godišnje zabeleže više od 1,2 miliona poseta. Radnički savet upozorava da će održavanje rada u režimu 24 časa dnevno, uključujući noćne smene, dežurstva vikendom i pripravnost, s vremenom postati otežano ukoliko izostane adekvatno finansiranje.

Konrad takođe ukazuje na moguće posledice po medicinsku obuku.

„Mi obrazujemo sledeću generaciju lekara; svake godine 800 novih studenata započinje studije na Medicinskom univerzitetu u Beču. Smanjenje budžeta negativno bi uticalo i na obuku i na istraživački rad. Upravo početkom oktobra otvorili smo dve nove istraživačke jedinice. Imaćemo najsavremeniju opremu, ali neće biti nikoga ko bi njom rukovao. To je tragedija“, naglasio je Konrad.

Dodaje da Medicinskom univerzitetu u Beču preti opasnost da zaostane na međunarodnim rang-listama.