Zmije otrovnice sve aktivnije u Hercegovini, od početka sezone 12 ugriza

Od početka sezone u Univerzitetskoj kliničkoj bolnici (SKB) Mostar zbrinuto je 12 pacijenata zbog ugriza zmije otrovnice, dok je njih osam, zbog delovanja otrova, zadržano na bolničkom lečenju.

Specijalistica infektologije u SKB Mostar dr Svjetlana Grgić izjavila je da su svi hospitalizovani pacijenti bili zdravstveno ugroženi, ali da je njihov oporavak protekao bez dodatnih komplikacija.

„Do sada je u Klinici za infektivne bolesti SKB-a Mostar registrovano 12 bolesnika s ugrizom zmije otrovnice. Prvi slučaj zabeležen je u aprilu ove godine, a osam pacijenata zahtevalo je bolnički nadzor i lečenje. Svi su izlečeni i otišli na kućnu negu bez posledica”, rekla je Grgić, prenosi Radio Sarajevo.

Zahvaljujući pravovremenoj reakciji ljekara i dovoljnim količinama protuotrova, svi hospitalizirani pacijenti uspešno su izlečeni i otpušteni na kućno lečenje bez posledica.

Iako broj od 12 slučajeva može zvučati visok, iz mostarske bolnice navode da se godišnje prosečno beleži između sedam i deset ugriza zmija otrovnica.

Prema desetogodišnjem praćenju, ovogodišnja sezona zasad ne odstupa značajno od višegodišnjeg proseka.

Najveći broj ugriza događa se među lokalnim stanovništvom tokom svakodnevnih poljoprivrednih radova, najčešće u jutarnjim ili večernjim satima.

Poskok najopasnija zmija u Hercegovini

Na području Hercegovine obitava 13 vrsta zmija, a najpoznatija i najopasnija otrovnica je poskok (Vipera ammodytes).

Prepoznatljiv je po karakterističnom roščiću na vrhu glave i cik-cak šari duž leđa.

Lekari upozoravaju da je nakon ugriza zmije ključno ostati smiren i što pre organizovati transport do zdravstvene ustanove.

Grgić naglašava da osobu koju je zmija ugrizla treba umiriti i objasniti joj važnost potpunog mirovanja i izbegavanja nepotrebnih pokreta.

Ugrizeni deo tela treba postaviti ispod nivoa srca, kako bi se usporilo širenje otrova. Takođe je važno odmah ukloniti prstenje, satove, narukvice i druge uske predmete s ekstremiteta, jer zbog razvoja otoka mogu dodatno ugroziti cirkulaciju.

Ne koristiti „narodne“ metode

Posebno upozorenje odnosi se na zastarele metode prve pomoći koje se i danas mogu čuti. Nakon ugriza ne treba rezati kožu, pokušavati isisati otrov, stavljati led niti konzumirati alkohol ili kofein.

Takve metode, upozorava Grgić, mogu dodatno pogoršati zdravstveno stanje.

Preporučuje se imobilizacija ugrizenog ekstremiteta u neutralnom položaju, slično kao kod preloma, kako bi se smanjilo širenje otrova putem limfe i krvi.

Transport do bolnice treba organizovati što je pre moguće, ali bez naglih pokreta i drmanja. Ukoliko je moguće, osobu bi trebalo prevesti vozilom hitne pomoći i koristiti nosila.

Po dolasku u bolnicu procenjuju se i stabilizuju vitalne funkcije, nakon čega se, prema proceni lekara, u što kraćem roku primjenjuje antiviperinum serum, uz ostalu potrebnu terapiju i praćenje pacijenta.

Iz SKB-a Mostar naglašavaju da bolnica trenutno raspolaže dovoljnim količinama antiviperinum seruma za liječenje pacijenata u slučaju ugriza zmije otrovnice.