Viderker: Nemački glavni problem u školama u Austriji

Ministar prosvete Austrije Kristof Viderker ukazao je da je znanje nemačkog jezika glavni problem u školama širom zemlje.

On je, u emisiji „Preseštunde“, istakao da postoji oko 400 „problematičnih“ škola koje dobijaju poseban podsticaj.

Loše znanje nemačkog jezika trenutno je najveći problem u austrijskom obrazovnom sistemu, podvukao je Viderker, pozivajući se na podatke Zavoda za statistiku Austrije koji pokazuju da trećina učenika u odeljenjima za podsticaj znanja nemačkog ne uspeva da pređe u redovne razrede čak ni nakon godinu dana.

On je dodao da bi podrška u učenju nemačkog jezika trebalo da počne u vrtiću, gde bi želeo da da uvede 30 sati nastave nedeljno za decu sa jezičkim nedostacima, umesto sadašnjih 20.

Odeljenja za podsticaj učenja nemačkog jezika uvedena su u školskoj godini 2018/19, i trebalo je da poboljšaju znanje đaka stranog porekla, kako bi mogli da prate redovnu nastavu.

Planirana druga obavezna godina vrtića je, prema njegovim rečima, važna jer, „iz kulturnih razloga“, oni kojima je potrebna druga godina da bi stekli jezičke veštine često pohađaju vrtić samo godinu dana.

„20 sati često nije dovoljno“, rekao je Viderker, dodajući da bi više voleo 30 sati nedeljno za decu sa nedostacima nemačkog jezika.  

On takođe smatra da je potrebno poboljšati podršku nemačkom jeziku u vrtićima i da su pregovori o budžetu rezultirali „više novca za vrtiće“.

„Budućnost naše zemlje se odlučuje u vrtićima“, izjavio je Viderker.

Viderker je kazao da traži 5.500 nastavnika do jeseni, a do tog broja namerava da stigne zapošljavajući i lica koja žele da promene svoju profesiju.

Najavio je da 2029. godine namerava da uvede novi „srednjoškolski sertifikat“ za učenike starije od 15 godina. Testovi za ovaj sertifikat biće sprovedeni za trinaestogodišnjake.

Prema Viderkerovim rečima, ako ovi učenici ne postignu dovoljno dobre rezultate u matematici, pisanju ili čitanju, moraće da učestvuju u dodatnim časovima.

politički osetljivo pitanje – zabrana marame za devojčice mlađe od 14 godina – biće „stavljeno u oštar fokus“ ​​ove jeseni, najavlojuje Viderker.

Ako učenice, nakon opomene, nastave da nose marame školska uprava mora kontaktirati vlasti.

„I tada se sankcionišu roditelji, a ne deca. Odnos između učenika i nastavnika ostaje netaknut“, smatra Viderker. Međutim, on naglašava važnost „saradnje pre sankcija“. Takođe je naglasio da se nova zabrana jasno razlikuje od one koju je Ustavni sud poništio 2020. godine. Naložena je prateća studija, a pogođeno je „nekoliko hiljada“ devojčica.